Antarktik na mapi pre otkrića?
ANOMALIJE I FENOMENI
Godina je 1531. Evropa još nije ni sanjala da na krajnjem jugu planete postoji zaleđeni kontinent. Zvanično, do prvog potvrđenog susreta sa Antarktikom proći će gotovo tri veka.
Ipak, te godine francuski kartograf Orons Fin (Oronce Fine) objavljuje mapu sveta koja će vekovima kasnije izazvati jednu od najkontroverznijih rasprava u istoriji kartografije. Na njenom dnu nalazi se ogromno kopno. Neobično. Masivno. Oblikom dovoljno slično Antarktiku da i danas izaziva pitanja.
Kako je moguće da se takav kontinent pojavi na mapi skoro 300 godina pre njegovog zvaničnog otkrića?
Upravo tim pitanjem bavi se Grejem Henkok (Graham Hancock), britanski pisac i istraživač koji već više od tri decenije proučava mogućnost da je pre oko 12.800 godina postojala izgubljena civilizacija čiji su tragovi nestali nakon velike katastrofe na kraju poslednjeg ledenog doba."
Prema Henkoku, mapa Orons Fina možda nije nastala samo na osnovu znanja iz 16. veka. On smatra da pojedine drevne mape mogu predstavljati kopije mnogo starijih izvora koji su vekovima prepisivani i prenošeni između različitih kultura. U njegovoj interpretaciji, misteriozno južno kopno na mapi moglo bi biti odjek znanja koje potiče iz daleko starijeg perioda ljudske istorije.
Zvanična nauka nudi drugačije objašnjenje. Istoričari kartografije navode da mapa najverovatnije prikazuje Terra Australis, hipotetički južni kontinent koji su evropski kartografi vekovima crtali verujući da mora postojati kako bi "uravnotežio" kopno na severnoj hemisferi. Drugim rečima, ono što danas izgleda kao Antarktik možda nikada nije ni trebalo da predstavlja stvarno mesto.
Ali upravo tu rasprava postaje zanimljiva. Jer pitanje nije samo šta mapa prikazuje. Pitanje je odakle su došle informacije koje su se našle na njenom pergamentu.
Henkok često povezuje ovu mapu sa drugim kontroverznim kartografskim dokumentima, poput mape Piri Reisa iz 1513. godine, tvrdeći da bi svi oni mogli biti fragmenti izgubljene tradicije mapiranja sveta. Ako je u tome u pravu, onda pitanje nije ko je otkrio Antarktik. Pitanje je ko je prvi mapirao svet.
Njegova teorija ide još dalje. Henkok smatra da je krajem poslednjeg ledenog doba čovečanstvo moglo izgubiti civilizaciju koja je posedovala znanja daleko naprednija nego što danas pretpostavljamo. Preživeli su možda sačuvali samo delove tog znanja, koji su kasnije postali mitovi, legende, astronomske tradicije i stare mape čije poreklo više ne možemo da pratimo.
Naučni konsenzus ne prihvata ove tvrdnje i za sada ne postoje dokazi koji bi potvrdili postojanje takve izgubljene civilizacije. Ipak, gotovo pet vekova nakon što je nacrtana, mapa Oronsa Fina i dalje izaziva rasprave. Za jedne je reč o pogrešno protumačenom crtežu zamišljenog kontinenta. Za druge, o mogućem tragu zaboravljenog poglavlja ljudske istorije.
Slučaj ostaje otvoren. Možda je reč o slučajnosti. Možda o genijalnoj pretpostavci. A možda stare mape još uvek kriju više nego što smo spremni da priznamo.